Igre mačke i miša

Koju minutu pred ponoć s nedjelje na ponedeljak zaronim glavu u jastuk i pustim tri suze, onak, reda radi, da obilježim kraj godišnjeg odmora. Nakon dva tjedna lenjugarenja od kojih dobar dio proveden na jadranskoj obali, teško se suočiti s činjenicom da je luftanju došel kraj i da nam opet valja zasukati rukave i primiti se posla. U iščekivanju idućeg ljeta i novih simfonija u izvedbi zrikavaca, koje sam, u zadnjoj kolumni, ne namjerno, prozvala cvrčkima. Još sitnih 340 i nekaj dana. Samo.

Ljetovanje za nama definitivno je zavredilo koji redak u „spomenaru“. Osim kaj smo se dobro naspavali, nakupali i naskakali, gazili smo i pedaline, nabacili i koju nijansu tamnije boje na naša tjelesa, obišli i nacionalni park Krku, Primošten, Šibenik, Čiovo, Trogir…šećer na kraju bil je Split gdi nas je uz kupanje na Bačvicama i milovanje Grgurevog palca, čekal dvoboj splitskih bilih i zagrebačkih plavih. Umesto spektakl ispal je debakl, no atmosfera je ipak bila za doživeti. Da bi dojam bil potpun, opremili smo se navijačkim rekvizitima kak ima biti, prdi kapa, bjaceku majica koji su pomogli utoliko da se onak praf zapraf uklopimo na tribine.

– Kak su oni tak dobro igrali, a njihovi dečki opće nisu navijali – zapita bjacek dan-dva nakon utakmice. Fest dugo si je on o tome gruntal. Ostal je pod velikim dojmom. Danima nakon toga prisiljaval me da mu puštam jednu te istu navijačku pokojnog Coce koja mu se jako svidla. Iako je na momente čepil uha od buke koju su stvarali navijači, a da je našel mišju rupu u nju bi se zavlekel, ipak vjerujem da ima potencijala da jednog dana osobno zagrmi s tribina. I iako neki pajdaši tvrde da bolje maloga zapišem na balet, nada umire posljednja 😉

A onda se vratimo doma, u naša skromna četri zida, gdi nas dočekaju nadurena maca Puf i potomak joj Božo. Prva dva dana revoltirana gospođa micamaca odbija hranu koju joj ponudim u zdjelici. I neće pa neće. Riba, divljač, perad…ništ. Fina rit postala je u tih dva tjedna izbivanja. A onda, jednu večer, začuje se ispod stola neko čudno mrmljanje. Spustim glavu i imam kaj videti. Gazdarica Puf prinesla je na uvid miša kojeg je netom prije ulovila na polju. Uslijedi vrisak od kojeg ova raspre lalofke, a miš joj pobegne pod kauč. Odbije se od daske pa za par sekundi ponovo završi micimaci u ustima. Onda se tu uključi Božo, jer i on je znatiželjan kaj to mama dela. Na sve to uletim ja s partvišem pa družina izleti kroz vrata na terasu. Isti se scenarij odigra dan kasnije, navečer. Ovaj put miš već bude unesen u naš boravak u dva djela. O D U R N O OO O OOO.

Igre mačke i miša uvek završe tragično po nekog. Nekad ovaj manji, a spretniji ipak uspije izvući živu glavu i čitav rep. Nekad. Nekad nagrabusi. Tak je to u životu. Kolo sreće se okreće, a sve kaje lepo kratko traje pa tak i mi guramo dalje s uspomenama na godišnji i skoro završene prve prave školske ljetne praznike.