Gruntovec moj dragi

Srce mi bude velko kad u subotu našim gradskim trgom zagrme bubnjevi u čijem ritmu viteška vojska krene stupati put bedema. Dok mi talijanska skupina skladno maše zastavama pred nosom, a za proć dionicu od jedne do druge gradske crkve treba pol vure, učini mi se da sam na nekom drugom mestu i vremenu, a granice ovog našeg Gruntovca iznenada se prošire i ne vidim im kraja.  Ne pamtim još da se u našem selu malom okupilo tolko sveta, a došli su z razlogom, pogledati pravi spektakl. Palac gore za kompletnu organizaciju i koordinaciju. Lepo je bilo na gradskim bedemima na kojima su za vikenda šetali brojni turisti, crni, beli i žuti. Oduševljenje i fale gostiju sa svih strana, preporuke i pozivi na dolazak iduće godine ne manjka. Naše pak gruntovčane mogel si mam našnjofati, to su bili oni kaj su, ak su se dali nagovoriti i dojti na bedeme, stajali po strani, kudili i prigovarali. Svaka čast iznimkama, ali u većini slučajeva je to tak. Naše domaće ništ ne vala, a sve tuđe je tri put vrednije i lepše.

Mi smo se baš dobro proveli, naležali po balama, potrošili penezi na sve i svakaj, torbali se finim delicijama i zalevali ukusnim pićima. Doma smo došli v doba kad coprnice pravo kolo plešu.

Da je mnogima bilo lepo v našem Gruntovcu moglo se zaključiti i prek brojnih fotografija koje već danima kruže na sve strane. Jedino se na malim ekranima, putem sve tri dalekovidnice, nije moglo zaključiti da se ikaj bitnog događala prošlog vikenda f Koprivnici. Najava priloga na jednoj od dvije komercijalne nam teve kuće zainteresira me pa odlučim pogledati kaj je to uhvatilo interesantnog oko njihove kamere. Na moju sreću, a nesreću mega manifestacije, prilog potraje dvije minute i cijele tri sekunde. A uslijedi nakon kaj su nam u duplo dužem vremenu, u trajanju 03:45 (znam jer sam štopala) prikazalo kaj su jeli naši stari u Vrbovcu. Ne podcjenjujem važnost ni te manifestacije, ali brate mili, za tog se priloga svaki čvarek mogel videti u kadru, a izjave dobro da nisu davale same kobase lično. Baba koja nas poučava od čeg se delaju fanjki dobila je svoju minutažu, ravnopravno s našim podravkinim kuharima koji su za vikenda spravili čuda delicija za koje mi je teško uopće prisetiti se imena i sastojaka. Iz te dve minute za kojih od Renesanse nismo doznali doli koje vrste mesa su kuhari sparili s povrćem i da je kralju i kraljici pasalo, ne doznamo više. Prasec jen novinar, verujem da je užival na našim bedemima i z našega Gruntovca otišel sit i napit, kak i svaki naš koprivnički gost.

Trebali smo ipak malo bolje isfurati bunar koji se pred koji dan rasprl na sajmištu. Pak je to bil sam znak z neba. Otprl se portal putem kojeg su stare civilizacije komunicirale s vanzemljacima. Još da su nutra našli ako ne truplo, onda bar kosti…da viš kaj bi se kampiralo nam v dvoru jer, dobar glas daleko se čuje, a loš još dalje. Eto tak, to nek je ideja, za na godinu, jubilarku, desetaču.