Proljetno ženske brige i problemi

– Svećicu za kosilicu prosim!

– Kakvu?

– Paaaa… crvenu – na tu moju rečenicu trgovac zakoluta očima, no uspijemo se dogovoriti na koncu jer ja poluglasno prozborim da na kosilici piše BRIKS.

– Pa kaj nisam mam rekla – veli drugi koji još ne koluta očima.

– Je, da je baba muško zvala bi se Duško –

Kak je u našoj obiteljskoj zajednici nedavno došlo do restrukturiranja, pa je knjiga spala na tri slova, tak su i mene zapale neke nove obaveze. Mesto da se brinem o tome jel budu mi noge zdepilirane, a nokti pofarbani ja se bavim košnjom dvora koja me iz dana u dan sve više raduje i veseli. Uz to, snašla me i registracija vozila. Pripravila sam ja srebrenka pred koji tjedan još, dala ga na sistematski pregled i čak ga osvježila iznutra. Auto je isključivo prevozno sredstvo od točke A do B i uopće nije problem da se pod nogama skladište ogriški od jabuka, prevoze kompletne sezonske garderobne kolekcije jer navek moru kiša ili sneg zapasti, kozmetički pribor i tucet dečjih igračaka, ulje koje proveravam je ono u fritezi, a to kaj se tvornička boja tutača sve manje nazire, nije bitno.

Zmislim se u ponedeljak da mu je dan registracije pa se nakon kaj pokupim prdu i bjaceka z škole i vrtića zapelamo direkt do stanice za tehnički pregled. Zapadne me isti striček koji je tjedan dana ranije kontroliral službenog srebrenka kad je na sistematskom pratnja mi bila prda.

– Svaki tjedan s komadom deteta više dojdem, ste vidli? – šalim se ja, a on mrtav hladan, kak špricer, ozbiljan skroz na skroz jer valjda nije pristojno dojti s decom obaviti jedan takav važan zadatak i onda se usput još tak neprimjereno i bezobrazno šaliti.

– O bože dragi – prozbori on nakon kaj otvori bunker, a iz njega ispadnu role, gledaju ga vreća peleta i namigava mu vrećica puna nečega.

Nabacim ukiseljeni osmijeh, no ne uspijem ga šarmirati. Saspe mi u lice niz poučnih rečenica jer da se na tehnički dolazi s praznim i pripremljenim vozilom. Mah, samo ti daj. U mom slučaju lakše je pretrpeti sramotu tih par minuta na pregledu nego se primati sizifovog posla pražnjenja vozila. Isto kak i s mršavljenjem, jednostavnije je tjedan dana na plaži trpeti sramotu i par dana trudit se zauzeti najpogodniji položaj u kojem se šlaufi najmanje istiću, nego se patiti danima ili nedaj bože tjednima ranije šparati pri stolu. Ko se more pofaliti z ravnim trbuhom, taj ne zna u životu uživati. I točka.

Prda i bjacek uopće ne podnesu loše tu našu nazovimo je „avanturu“. Njima je baš zabavno narivavati se, nalukavati v montir grabu, potakati vodu z aparata jer skapavaju od žeđi, deračiti se i hihotati dok ja menjam farbe kak semafor i pretim da bum ih zaprla k stričeku v grabu.

– Smo prešli? Smo prešli?

Striček nakelji novu etiketu i zamalo zaradi cmokaču u čelo…no, da ne pretjerujemo, to zbilja nebi bilo primjereno ni na razini zadatka…bokić, ciao pa vozimo dalje za iste pare.

LEAD: Prda i bjacek uopće ne podnesu loše tu našu nazovimo je „avanturu“. Njima je baš zabavno narivavati se, nalukavati v montir grabu, potakati vodu z aparata jer skapavaju od žeđi, deračiti se i hihotati dok ja menjam farbe kak semafor i pretim da bum ih zaprla k stričeku v grabu